Ivan Mažuranić 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Gimnazija, Raška

Sadrzaj
Увод ……………………………………………………………………………………………
1. Биографија ………………………………………………………………………………
2. Смрт Смаил – Аге Ценгица ……………………………………………………….
2.1. Аговање ……………………………………………………………………….
2.2. Ноћник …………………………………………………………………………
2.3. Чета ………………………………………………………………………………
2.4. Харач …………………………………………………………………………….
2.5. Коб ………………………………………………………………………………..
2.6. Ликови ………………………………………………………………………….
3. Остале песме ……………………………………………………………………………..
Закљуцак ……………………………………………………………………………………….
Литература ……………………………………………………………………………………
Увод
Велика идејна сродност и политичка блискост – културно-историјски, спонтано и готово природно изњедрених ондашњих културних ве дета и узорних класика јужнословенских књижевности Ивана Мажуранића, Франца Прешерна и Петра ИИ Петровића Његоша – стварао је „исти слободарски дух и слична етичка рјешења, иако су им теме на први поглед и временски и структурно различите“
Дух времена, уочи револуционарне 1848. године, дуго је надолазио хоризо - нтом Мажуранићеве „стравне визије“, свакако подстицане метафоричком „јеком од Балкана“ из сужањства пробуђене домовине, и остале „браће“ у оковима, и црногорским поклицима слободом понесених Црногораца, „божјих народних осветника“ (како је Црногорце именовао др Љубо Перковић у предговору издања Смрт Смаил-аге Ченгића, које је публиковано у Женеви 1918, иако је окршај на Мљетичку, објективно, био све више него бо рба „прса у прса“, на штету претпостављеног црногорског витештва). То снажно друштвено и историјско подрхтавање тла, и готово извјесна вулканска енергија, која се све уочљивије најављивала снажним одбљеском ослободилачког пламена – резултирало је (на јужнословенским просторима) књижевним остварењима трајних етичких и умјетничких вриједности, каква су дјела: Смрт Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића (1846), Крштење на Савици Франца Прешерна (отприлике тада књишки саображена, односно прештампана у посебној збирци Прешернове Поезије), и Горски вијенац Петра ИИ Петровића Његоша (1847). Није неочекивано што су многи проучаваоци Смрти Смаил-аге Ченгића били изненађени познавањем прилика, односно менталитетском блискошћу И. Мажуранића са Црном Гором, и његовим добрим разумијевањем црногорске стварности (иако никад није био у Црној Гори): почев од детаља земљописних, до бројних појединости везаних за историјски процес организовања и реализације убиства Смаил-аге.
1. Биографија
Што рећи о овом великом човеку, а стварно можемо споменути пуно тога. Рецимо да се ради о хрватском песнику који је поред свог уметничког изражавања показивао и политичке склоности, што се највише манифестирало у периоду од 1873. до 1880. када је био први бан пучанин.
Иван Мажуранић родио се у Новом Винодолском 1814. године. Своје школовање започиње у Ријеци, Загребу и Мађарској након чега се вратио у Загреб студирати право. Након завршеног факултета почео је радити као наставник у гимназији у Загребу, а након тога је постао одветник у Карловцу, где је први пут показао политичке амбиције.
Наиме, баш је у Карловцу неко време радио у градском већу, а за време револуционарног раздобља од 1848. – 1849. био је народни заступник и перовођа Хрватског сабора главни редактор саборских закључака и закона. Ускоро је именован врховним државним одвјетником 1850. године, а десет година након тога именован је предсједником Хрватског дворског канцелара.
Иван Мажуранић сматра се најкреативнијом личности Хрватскога народног препорода, а за своје велико дјело озбиљно се спремао. Од првих стихова које пише 16-годишњи ђак био је дуг и стрм пут.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com